Деда Мраз у вашем дворишту
Ово није прича о детету које чека поклон, него о детету које помаже да поклони стигну. Све се дешава у једној ноћи и близу куће: дете нигде не лети, иде пешке кроз своју улицу, а Деда Мраз одлети тачно у поноћ.
Макс и Деда Мраз
Штампана књига стиже ускоро
Новогодишње вече, снег пада на лампице, а онда БУМ: Деда Мраз слети право у двориште. Санке су преврнуте, златна звезда која их носи откотрљала се ко зна куда, а пакетићи су се расули по целој улици. Једно дете пита сме ли да помогне и креће пешке: пакетић на грани, ледена стаза, комшијски пас који мисли да је пакетић његов. А звезда је скривена тамо где може да допре само дечја рука.
Макс, Миа и Деда Мраз
Штампана књига стиже ускоро
Новогодишње вече, снег пада на лампице, а онда БУМ: Деда Мраз слети право у двориште. Санке су преврнуте, златна звезда која их носи откотрљала се ко зна куда, а пакетићи су се расули по целој улици. Двоје деце пита смеју ли да помогну, па крећу пешке: пакетић на грани, ледена стаза, комшијски пас који мисли да је пакетић његов. А звезда је скривена тамо где може да допре само дечја рука.
Прелиставање и слушање примера су бесплатни, уз налог.
Шта је у књизи твоје
- Јунак. Твоје дете, нацртано по фотографији, на свакој слици и с именом у тексту.
- Мама или тата. Дете у причи прво тражи дозволу, па је родитељ увек у књизи. То може бити твој лик, ако га додаш у налог; тада прича користи реч којом те дете зове. Ако га не додаш, у књизи је наша мама, лик из наше банке.
- Бака или деда. Ако их додаш, појаве се на последњој страници.
- Посвета. Твоје речи на првој страници, на пример жеља за Нову годину.
- Скривени црвендаћ. Мала птица црвеног стомака крије се на сликама, сваки пут на другом месту. Текст је не помиње, па је дете открије само.
Када је читати
У данима пред Нову годину
Док се кити јелка и броје дани до празника. Прича даје детету улогу у чекању: не само да чека Деда Мраза, него му и помаже.
На новогодишње вече
Док се чека поноћ, укључи „Читај ми“ и пусти глас да чита. Прича се завршава баш у поноћ, као и то вече.
Кад падне први снег
Снег, санке и снешко одговарају свакој зимској вечери, па се књига чита и кад празници прођу.
Као поклон за Нову годину
Уз пакетић испод јелке иде и књига у којој је дете јунак, отворена преко целог екрана. PDF који уз њу добијаш пошаљи породици која је далеко.
Ако је поклањаш туђем детету, прво се договори с његовим родитељима: фотографију детета шаље само родитељ или старатељ. Све о томе пише на страници поклон за дете.
Ако тражиш и друге начине да празник проведете уз књигу, или пут од фотографије до готовог поклона корак по корак, погледај страницу поклон за Нову годину.
Стиже и последњег дана године
Лик детета видиш за пола минута, а преглед насловне и две странице пре поруџбине. Цела књига је готова десетак минута после плаћања, па стигнеш и у последњи час. Кораци су описани на страници персонализоване књиге за децу.
Цела прича
Исти текст као у књизи, страницу по страницу.
Било је последње вече у години. Макс и мама су гледали кроз прозор како снег пада на лампице, а поноћ је била још далеко. Онда је нешто зазвиждало изнад крова. БУМ! Двориште се затресло.
У снегу су лежале санке преврнуте на бок, а два ирваса су се отресала. А поред њих је седео Деда Мраз, с капом на једном оку и снегом у бради. „Добро вече!“ рекао је. „Мало сам промашио.“
„Звезда ми је отпала са санки“, уздахнуо је. „Она ме носи, а сад се откотрљала ко зна куда. И џак је пукао, па су се пакетићи расули по целој улици. Без звезде не летим, а без пакетића не идем.“
„Смем ли да помогнем Деда Мразу?“ питао је Макс. Мама је погледала санке, па ирвасе, па Деда Мраза. „Смеш“, рекла је. „Обуци се топло, не иди даље од парка и до поноћи да си код куће.“
Макс је навукао јакну, капу, рукавице и чизме и изашао у снег. Мама је махнула с прозора. Низ улицу, све до парка, светлели су пакетићи као лампице. „Први је тамо горе“, рекао је Деда Мраз. „На грани.“
У парку је пакетић висио на грани, превисоко за руку. Деда Мраз је покушао да се попне. КРЦ! Грана је пукла, а снег му је пао у браду. „Дрвеће не воли пењање“, рекао је и протресао браду.
Макс је направио грудву. „Не морамо да се пењемо. Гађаћемо грану!“ Прва грудва је промашила. Друга је промашила. Трећа је погодила грану и пакетић је пао Деда Мразу право у капу. „Први!“
Други пакетић је клизио низ ледену стазу за санкање, према снешку ког је Макс поподне направио. На леду све клизи даље него што мислиш. „Лако“, рекао је Деда Мраз и закорачио на лед.
Није било лако. Деда Мраз се оклизнуо и пао на гузу. ТУП! Макс је потрчао, па пао на гузу. ТУП! Пакетић је мирно клизио даље. Устајали су, падали и толико се смејали да се лед тресао.
„Не ходај!“ викнуо је Макс. „Седи и гурај се!“ Сео је на лед, одгурнуо се рукама и клизнуо право до пакетића. ЋАП! Деда Мраз је стигао на гузи, полако, али поносно. „Други!“
Трећи пакетић је лежао у комшијском дворишту, између шапа великог чупавог пса. „Моје је“, зарежао је пас, али не љуто. „Ја сам га нашао.“ Деда Мраз је хтео нешто да каже, па заћутао. Шта се каже псу?
Макс је чучнуо уз ограду. „Ниси га украо. Нашао си га“, рекао је тихо. „Али негде једно дете чека баш овај пакетић. Замисли како ће му бити ујутру.“ Пас је дуго гледао пакетић.
Пас је пустио пакетић. „Има ли један и за пса?“ питао је Макс. „За свакога ко хоће“, рекао је Деда Мраз и дао му црвену лопту. „Знам где је још један!“ Пас је скочио у своју кућицу и избацио четврти. „Трећи и четврти!“
Остатак улице Макс је знао напамет. „Иза ових врата мауче мачка, а неко једва чека јутро. Иза овог прозора спава беба, па тихо.“ Пакетићи су слетали на прагове и прозорске даске, а Деда Мраз је ходао на прстима.
„Овде стара комшиница држи цвеће на прагу, па пази на саксије.“ Деда Мраз је спустио последњи пакетић између две саксије, нежно, као да је јаје. „Последњи!“ Онда је погледао у небо. „Сад бих летео… да имам чиме.“
Деда Мраз је тражио звезду по улици, а ирваси су њушили снег око санки. Макс је размишљао. Звезда се откотрљала из дворишта. А из дворишта све клизи низбрдо, низ ледену стазу… до снешка! Потрчао је у парк.
Снешко на дну стазе светлео је златно, изнутра! У стомаку му је била рупа, велика баш колико звезда. Деда Мраз је гурнуо руку, али прсти су му били предебели. „Ова рупа је за дечју руку“, рекао је Макс.
Макс је скинуо рукавицу и гурнуо руку у снешка, до рамена. Било је хладно, хладно… па топло! Прсти су стиснули звезду. Кад ју је извукао, цела улица је засјала, а снешко је остао без стомака, али с осмехом.
У дворишту је звезда села на своје место и санке су се саме усправиле. Ирваси су затоптали. Деда Мраз је с узде откачио једно златно звонце. „За тебе. Да знаш да је било стварно.“ Цин. „А сад трк унутра!“
У поноћ су се санке подигле изнад улице, а над градом је у даљини почео ватромет. Макс је махао с врата, а мама иза њега. „Чувај ми улицу до следеће године!“ викнуо је Деда Мраз и нестао изнад кровова.
У кревету је Макс држао звонце на длану. Цин. Мама је стајала на вратима собе. „Је ли било стварно?“ „Питај звонце.“ Макс га је сакрио под јастук да га сачува до следеће године, па заспао с осмехом.
Питања о новогодишњој причи
Да ли дете лети с Деда Мразом?
Не лети. Дете остаје у својој улици и иде пешке, уз Деда Мраза, а родитељ га гледа с прозора. У поноћ одлети само Деда Мраз, а дете му маше с кућних врата.
Да ли морам и себе да додам у причу?
Не мораш. Родитељ је у овој причи увек, јер од њега дете тражи дозволу, али ако не додаш свој лик, у књизи је наша мама.
За које године је прича?
Распон година пише на картици приче. Прича је дужа, с дијалозима и обртом на крају, па највише одговара деци која већ прате заплет; како бирати по годинама, пише на страници приче за 4 и 5 година.
Шта ако дете више не верује у Деда Мраза?
Прича не тражи да дете верује: Деда Мраз је у њој лик који је пао у снег и треба му помоћ, а главни посао ради дете.