Deda Mraz u vašem dvorištu
Ovo nije priča o detetu koje čeka poklon, nego o detetu koje pomaže da pokloni stignu. Sve se dešava u jednoj noći i blizu kuće: dete nigde ne leti, ide peške kroz svoju ulicu, a Deda Mraz odleti tačno u ponoć.
Maks i Deda Mraz
Štampana knjiga stiže uskoro
Novogodišnje veče, sneg pada na lampice, a onda BUM: Deda Mraz sleti pravo u dvorište. Sanke su prevrnute, zlatna zvezda koja ih nosi otkotrljala se ko zna kuda, a paketići su se rasuli po celoj ulici. Jedno dete pita sme li da pomogne i kreće peške: paketić na grani, ledena staza, komšijski pas koji misli da je paketić njegov. A zvezda je skrivena tamo gde može da dopre samo dečja ruka.
Maks, Mia i Deda Mraz
Štampana knjiga stiže uskoro
Novogodišnje veče, sneg pada na lampice, a onda BUM: Deda Mraz sleti pravo u dvorište. Sanke su prevrnute, zlatna zvezda koja ih nosi otkotrljala se ko zna kuda, a paketići su se rasuli po celoj ulici. Dvoje dece pita smeju li da pomognu, pa kreću peške: paketić na grani, ledena staza, komšijski pas koji misli da je paketić njegov. A zvezda je skrivena tamo gde može da dopre samo dečja ruka.
Prelistavanje i slušanje primera su besplatni, uz nalog.
Šta je u knjizi tvoje
- Junak. Tvoje dete, nacrtano po fotografiji, na svakoj slici i s imenom u tekstu.
- Mama ili tata. Dete u priči prvo traži dozvolu, pa je roditelj uvek u knjizi. To može biti tvoj lik, ako ga dodaš u nalog; tada priča koristi reč kojom te dete zove. Ako ga ne dodaš, u knjizi je naša mama, lik iz naše banke.
- Baka ili deda. Ako ih dodaš, pojave se na poslednjoj stranici.
- Posveta. Tvoje reči na prvoj stranici, na primer želja za Novu godinu.
- Skriveni crvendać. Mala ptica crvenog stomaka krije se na slikama, svaki put na drugom mestu. Tekst je ne pominje, pa je dete otkrije samo.
Kada je čitati
U danima pred Novu godinu
Dok se kiti jelka i broje dani do praznika. Priča daje detetu ulogu u čekanju: ne samo da čeka Deda Mraza, nego mu i pomaže.
Na novogodišnje veče
Dok se čeka ponoć, uključi „Čitaj mi“ i pusti glas da čita. Priča se završava baš u ponoć, kao i to veče.
Kad padne prvi sneg
Sneg, sanke i sneško odgovaraju svakoj zimskoj večeri, pa se knjiga čita i kad praznici prođu.
Kao poklon za Novu godinu
Uz paketić ispod jelke ide i knjiga u kojoj je dete junak, otvorena preko celog ekrana. PDF koji uz nju dobijaš pošalji porodici koja je daleko.
Ako je poklanjaš tuđem detetu, prvo se dogovori s njegovim roditeljima: fotografiju deteta šalje samo roditelj ili staratelj. Sve o tome piše na stranici poklon za dete.
Ako tražiš i druge načine da praznik provedete uz knjigu, ili put od fotografije do gotovog poklona korak po korak, pogledaj stranicu poklon za Novu godinu.
Stiže i poslednjeg dana godine
Lik deteta vidiš za pola minuta, a pregled naslovne i dve stranice pre porudžbine. Cela knjiga je gotova desetak minuta posle plaćanja, pa stigneš i u poslednji čas. Koraci su opisani na stranici personalizovane knjige za decu.
Cela priča
Isti tekst kao u knjizi, stranicu po stranicu.
Bilo je poslednje veče u godini. Maks i mama su gledali kroz prozor kako sneg pada na lampice, a ponoć je bila još daleko. Onda je nešto zazviždalo iznad krova. BUM! Dvorište se zatreslo.
U snegu su ležale sanke prevrnute na bok, a dva irvasa su se otresala. A pored njih je sedeo Deda Mraz, s kapom na jednom oku i snegom u bradi. „Dobro veče!“ rekao je. „Malo sam promašio.“
„Zvezda mi je otpala sa sanki“, uzdahnuo je. „Ona me nosi, a sad se otkotrljala ko zna kuda. I džak je pukao, pa su se paketići rasuli po celoj ulici. Bez zvezde ne letim, a bez paketića ne idem.“
„Smem li da pomognem Deda Mrazu?“ pitao je Maks. Mama je pogledala sanke, pa irvase, pa Deda Mraza. „Smeš“, rekla je. „Obuci se toplo, ne idi dalje od parka i do ponoći da si kod kuće.“
Maks je navukao jaknu, kapu, rukavice i čizme i izašao u sneg. Mama je mahnula s prozora. Niz ulicu, sve do parka, svetleli su paketići kao lampice. „Prvi je tamo gore“, rekao je Deda Mraz. „Na grani.“
U parku je paketić visio na grani, previsoko za ruku. Deda Mraz je pokušao da se popne. KRC! Grana je pukla, a sneg mu je pao u bradu. „Drveće ne voli penjanje“, rekao je i protresao bradu.
Maks je napravio grudvu. „Ne moramo da se penjemo. Gađaćemo granu!“ Prva grudva je promašila. Druga je promašila. Treća je pogodila granu i paketić je pao Deda Mrazu pravo u kapu. „Prvi!“
Drugi paketić je klizio niz ledenu stazu za sankanje, prema snešku kog je Maks popodne napravio. Na ledu sve klizi dalje nego što misliš. „Lako“, rekao je Deda Mraz i zakoračio na led.
Nije bilo lako. Deda Mraz se okliznuo i pao na guzu. TUP! Maks je potrčao, pa pao na guzu. TUP! Paketić je mirno klizio dalje. Ustajali su, padali i toliko se smejali da se led tresao.
„Ne hodaj!“ viknuo je Maks. „Sedi i guraj se!“ Seo je na led, odgurnuo se rukama i kliznuo pravo do paketića. ĆAP! Deda Mraz je stigao na guzi, polako, ali ponosno. „Drugi!“
Treći paketić je ležao u komšijskom dvorištu, između šapa velikog čupavog psa. „Moje je“, zarežao je pas, ali ne ljuto. „Ja sam ga našao.“ Deda Mraz je hteo nešto da kaže, pa zaćutao. Šta se kaže psu?
Maks je čučnuo uz ogradu. „Nisi ga ukrao. Našao si ga“, rekao je tiho. „Ali negde jedno dete čeka baš ovaj paketić. Zamisli kako će mu biti ujutru.“ Pas je dugo gledao paketić.
Pas je pustio paketić. „Ima li jedan i za psa?“ pitao je Maks. „Za svakoga ko hoće“, rekao je Deda Mraz i dao mu crvenu loptu. „Znam gde je još jedan!“ Pas je skočio u svoju kućicu i izbacio četvrti. „Treći i četvrti!“
Ostatak ulice Maks je znao napamet. „Iza ovih vrata mauče mačka, a neko jedva čeka jutro. Iza ovog prozora spava beba, pa tiho.“ Paketići su sletali na pragove i prozorske daske, a Deda Mraz je hodao na prstima.
„Ovde stara komšinica drži cveće na pragu, pa pazi na saksije.“ Deda Mraz je spustio poslednji paketić između dve saksije, nežno, kao da je jaje. „Poslednji!“ Onda je pogledao u nebo. „Sad bih leteo… da imam čime.“
Deda Mraz je tražio zvezdu po ulici, a irvasi su njušili sneg oko sanki. Maks je razmišljao. Zvezda se otkotrljala iz dvorišta. A iz dvorišta sve klizi nizbrdo, niz ledenu stazu… do sneška! Potrčao je u park.
Sneško na dnu staze svetleo je zlatno, iznutra! U stomaku mu je bila rupa, velika baš koliko zvezda. Deda Mraz je gurnuo ruku, ali prsti su mu bili predebeli. „Ova rupa je za dečju ruku“, rekao je Maks.
Maks je skinuo rukavicu i gurnuo ruku u sneška, do ramena. Bilo je hladno, hladno… pa toplo! Prsti su stisnuli zvezdu. Kad ju je izvukao, cela ulica je zasjala, a sneško je ostao bez stomaka, ali s osmehom.
U dvorištu je zvezda sela na svoje mesto i sanke su se same uspravile. Irvasi su zatoptali. Deda Mraz je s uzde otkačio jedno zlatno zvonce. „Za tebe. Da znaš da je bilo stvarno.“ Cin. „A sad trk unutra!“
U ponoć su se sanke podigle iznad ulice, a nad gradom je u daljini počeo vatromet. Maks je mahao s vrata, a mama iza njega. „Čuvaj mi ulicu do sledeće godine!“ viknuo je Deda Mraz i nestao iznad krovova.
U krevetu je Maks držao zvonce na dlanu. Cin. Mama je stajala na vratima sobe. „Je li bilo stvarno?“ „Pitaj zvonce.“ Maks ga je sakrio pod jastuk da ga sačuva do sledeće godine, pa zaspao s osmehom.
Pitanja o novogodišnjoj priči
Da li dete leti s Deda Mrazom?
Ne leti. Dete ostaje u svojoj ulici i ide peške, uz Deda Mraza, a roditelj ga gleda s prozora. U ponoć odleti samo Deda Mraz, a dete mu maše s kućnih vrata.
Da li moram i sebe da dodam u priču?
Ne moraš. Roditelj je u ovoj priči uvek, jer od njega dete traži dozvolu, ali ako ne dodaš svoj lik, u knjizi je naša mama.
Za koje godine je priča?
Raspon godina piše na kartici priče. Priča je duža, s dijalozima i obrtom na kraju, pa najviše odgovara deci koja već prate zaplet; kako birati po godinama, piše na stranici priče za 4 i 5 godina.
Šta ako dete više ne veruje u Deda Mraza?
Priča ne traži da dete veruje: Deda Mraz je u njoj lik koji je pao u sneg i treba mu pomoć, a glavni posao radi dete.