Tri nalaza koja vredi znati
Pedijatri kažu: počni rano
Američka akademija za pedijatriju od 2014. traži od pedijatara da svim roditeljima savetuju čitanje naglas, od najranijeg uzrasta pa bar do polaska u školu, jer jača odnos roditelja i deteta i priprema dete za jezik i rano opismenjavanje [1].
Jedna slikovnica dnevno je mnogo reči
Istraživači s Državnog univerziteta Ohajo procenili su da dete kome se čita jedna slikovnica dnevno čuje oko 78.000 reči godišnje samo iz knjiga. To je procena na osnovu 60 često čitanih slikovnica, a ne merenje po kućama [2].
Način čitanja pravi razliku
U ogledu iz 1988. roditelji dvogodišnjaka su nekoliko nedelja čitali drugačije: postavljali su otvorena pitanja, proširivali detetove odgovore i hvalili ga. Njihova deca su na testovima govora bila ispred dece kojoj se čitalo na uobičajen način [3].
Dijaloško čitanje: knjiga kao razgovor
Način čitanja iz tog ogleda zove se dijaloško čitanje. Ideja je jednostavna: dete nije publika nego sagovornik, a knjiga je povod.
| Šta radiš | Kako zvuči |
|---|---|
| Pitaš šta vidi | „Šta se ovde dešava?“ |
| Proširiš odgovor | Dete: „Pas.“ Ti: „Da, veliki smeđi pas koji trči.“ |
| Pitaš dalje | „A kuda trči?“ |
| Pohvališ i vratiš se tekstu | „Tako je, za loptom. Da vidimo da li ju je stigao.“ |
Pitanja koja počinju sa „šta“, „gde“, „ko“ i „zašto“ otvaraju više od onih na koja se odgovara sa „da“ ili pokazivanjem prstom. Kad dete priču već zna, zamenite uloge: neka je ono priča tebi.
Kako čitati po uzrastu
- Do dve godine: imenuj ono što je na slici i pusti dete da lista.
- Dve i tri godine: kratke rečenice, zvukovi i refren. Više na stranici priče za 2 i 3 godine.
- Četiri i pet: zaplet, brojanje i pitanje „šta će biti“. Više na stranici priče za 4 i 5 godina.
- Šest do osam: čitanje naizmenično i duže priče. Više na stranici priče za 6 do 8 godina.
Šta deluje, a šta ne
Deluje
- Isto vreme svaki dan, makar deset minuta.
- Knjiga koju bira dete, i kad je ista treći put.
- Glas koji glumi: tiho, glasno, sporo, brzo.
- Zadržavanje na slici koja ga je zaustavila.
Ne deluje
- Čitanje kao zadatak: „prvo knjiga, pa crtać“.
- Ispitivanje posle svake stranice.
- Ispravljanje svake pogrešno izgovorene reči.
- Odustajanje jer se „vrti i ne sluša“.
Koliko često i koliko dugo
Svaki dan, kratko. Procena o desetinama hiljada reči godišnje računa upravo na jednu knjigu dnevno [2], a to je navika od deset minuta, ne projekat.
Čitanje je najlakše vezati za nešto što se ionako dešava svaki dan, na primer za odlazak u krevet. Kako to uklopiti, piše u vodiču kako uspavati dete uz večernju rutinu.
Vredi li i knjiga na ekranu
Radovi koje ovde navodimo bave se papirnim slikovnicama, i to treba reći. Naš stav je da ono što čini razliku nije papir, nego razgovor između odraslog i deteta. Digitalna slikovnica može da ga podrži ako je čitate zajedno, a da odmogne ako dete ostane samo s ekranom.
Zato u našim knjigama nema igrica, obaveštenja ni automatskog puštanja sledeće priče. Knjiga ima naslovnu, stranice i kraj.
Izvori
Navodimo radove na koje se pozivamo, da možeš da ih pročitaš u originalu. Sve ostalo u vodiču su naši saveti, urednički, a ne naučni.
- American Academy of Pediatrics, Council on Early Childhood. Literacy Promotion: An Essential Component of Primary Care Pediatric Practice. Pediatrics, 2014; 134(2): 404–409.
- Logan J. A. R., Justice L. M., Yumuş M., Chaparro-Moreno L. J. When Children Are Not Read to at Home: The Million Word Gap. Journal of Developmental & Behavioral Pediatrics, 2019; 40(5): 383–386.
- Whitehurst G. J. i saradnici. Accelerating language development through picture book reading. Developmental Psychology, 1988; 24(4): 552–559.
Znaš nekoga kome bi ovo pomoglo? Pošalji mu.