Kako uspavati dete (2–5 godina): šta kažu istraživanja

Jedna poštena rečenica o tim brojkama: SZO uz svoje preporuke o snu sama piše da su „jake“, a da su dokazi „vrlo niskog kvaliteta“, i daje ih zato što korist od dovoljno sna nadmašuje moguću štetu [5]. Kanadsko pedijatrijsko društvo dodaje da je svako dete drugačije: neka spavaju mnogo, a neka mnogo manje [3]. Brojke su, dakle, oprezna preporuka, a ne granica iza koje počinje problem.

U ogledu sa 405 majki u SAD-u (deca od 7 do 36 meseci) posle dve nedelje iste večernje rutine deca su brže zaspala i ređe se budila, a u kontrolnoj grupi nije bilo značajnih promena; roditelji su dete uspavljivali kao i pre (stavljali ga budno u krevet ili ostajali uz njega dok ne zaspi), i jedina promena bila je rutina [6]. Ogled je rađen sa decom do 3 godine; za decu od 3 do 5 godina imamo povezanost: u anketi 10.085 majki u 13 zemalja i regiona (deca od 0 do 5 godina) dosledna rutina bila je povezana sa ranijim odlaskom na spavanje, kraćim uspavljivanjem, manje buđenja i više sna, i to uglavnom utoliko jače što se rutina držala više večeri u nedelji [7]. Povezanost nije uzrok, ali autori ankete pišu da rutina, izgleda, nema „negativnu cenu“ [7]. Ogled je rađen u SAD-u, a anketa preko interneta u 13 zemalja i regiona (i ogled i anketu sponzorisao je proizvođač proizvoda za kupanje [6][7]); navike spavanja se razlikuju od zemlje do zemlje.

Kanadsko pedijatrijsko društvo za decu od 3 do 5 godina piše da je otpor odlasku na spavanje u tom uzrastu čest, da neka deca pokušavaju da odlože odlazak u krevet, i savetuje: postavi granice, na primer koliko knjiga ćete pročitati, pobrini se da ih dete zna unapred i drži ih se [3].

Američka akademija za pedijatriju savetuje da svi ekrani budu van dečje sobe, posebno noću, i da se ugase najmanje sat pre spavanja [4]. Kanadsko pedijatrijsko društvo za decu od 3 do 5 godina savetuje da se ekrani izbegavaju pre spavanja i da u spavaćoj sobi nema tableta, TV-a, kompjutera ni igrica [3]. Više o tome piše u vodiču „Ekrani i deca“.

• Rutina oko 30 minuta pre. NHS savetuje da smirivanje počne oko 30 minuta pre vremena kada dete obično zaspi i da se to vreme pomera 5 do 10 minuta ranije svake nedelje (15 ako ide na spavanje vrlo kasno) do željenog vremena [2].
• Broj priča pre knjige. Reci koliko ćete pročitati pre nego što otvoriš prvu i drži se tog broja [3].
• Isto vreme buđenja sutra. SZO uz sate sna preporučuje i redovno vreme odlaska na spavanje i buđenja [5], a AAP isto vreme buđenja radnim danima i vikendom [4].

• Ako misliš da dete spava premalo ili previše: AASM kaže da se obratiš lekaru radi procene [1]. Ako teško zaspi, često se budi ili je umorno danju: AAP savetuje da o snu razgovaraš sa pedijatrom, jer se većina problema sa spavanjem lako rešava, a pedijatar može da zatraži dnevnik sna [4].
• Ako dete često hrče, teško diše noću, pospano je danju ili teško održava pažnju: AAP kaže da o tome odmah obavestiš pedijatra [8].
• Hitno (AAP): ako detetu u snu disanje stane duže od 20 sekundi ili koža postane bleda, plavičasta ili sivkasta, odmah pozovi hitnu pomoć. Hitnu zovi i ako uz takve probleme sa disanjem primetiš promenu napetosti mišića, temperaturu ili druge znake bolesti [8].

Ceo vodič „Mirne večeri“ ima tabelu preporuka četiri stručna tela, devet nalaza sa uzrastom, plan za 14 dana po danima i uzrastu, rečenice za svaku večernju situaciju, poglavlja „Kad ne ide“ i „Kada se obratiti pedijatru“ i šest listova za štampanje.

Mirne večeri

U vodiču su plan za dve nedelje, dnevnik sna, kartice rutine, propusnica i rečenice za „još jednu“. PDF, A4.

Pogledaj vodič · 49 kredita