Како успавати дете (2–5 година): шта кажу истраживања

Једна поштена реченица о тим бројкама: СЗО уз своје препоруке о сну сама пише да су „јаке“, а да су докази „врло ниског квалитета“, и даје их зато што корист од довољно сна надмашује могућу штету [5]. Канадско педијатријско друштво додаје да је свако дете другачије: нека спавају много, а нека много мање [3]. Бројке су, дакле, опрезна препорука, а не граница иза које почиње проблем.

У огледу са 405 мајки у САД-у (деца од 7 до 36 месеци) после две недеље исте вечерње рутине деца су брже заспала и ређе се будила, а у контролној групи није било значајних промена; родитељи су дете успављивали као и пре (стављали га будно у кревет или остајали уз њега док не заспи), и једина промена била је рутина [6]. Оглед је рађен са децом до 3 године; за децу од 3 до 5 година имамо повезаност: у анкети 10.085 мајки у 13 земаља и региона (деца од 0 до 5 година) доследна рутина била је повезана са ранијим одласком на спавање, краћим успављивањем, мање буђења и више сна, и то углавном утолико јаче што се рутина држала више вечери у недељи [7]. Повезаност није узрок, али аутори анкете пишу да рутина, изгледа, нема „негативну цену“ [7]. Оглед је рађен у САД-у, а анкета преко интернета у 13 земаља и региона (и оглед и анкету спонзорисао је произвођач производа за купање [6][7]); навике спавања се разликују од земље до земље.

Канадско педијатријско друштво за децу од 3 до 5 година пише да је отпор одласку на спавање у том узрасту чест, да нека деца покушавају да одложе одлазак у кревет, и саветује: постави границе, на пример колико књига ћете прочитати, побрини се да их дете зна унапред и држи их се [3].

Америчка академија за педијатрију саветује да сви екрани буду ван дечје собе, посебно ноћу, и да се угасе најмање сат пре спавања [4]. Канадско педијатријско друштво за децу од 3 до 5 година саветује да се екрани избегавају пре спавања и да у спаваћој соби нема таблета, ТВ-а, компјутера ни игрица [3]. Више о томе пише у водичу „Екрани и деца“.

• Рутина око 30 минута пре. NHS саветује да смиривање почне око 30 минута пре времена када дете обично заспи и да се то време помера 5 до 10 минута раније сваке недеље (15 ако иде на спавање врло касно) до жељеног времена [2].
• Број прича пре књиге. Реци колико ћете прочитати пре него што отвориш прву и држи се тог броја [3].
• Исто време буђења сутра. СЗО уз сате сна препоручује и редовно време одласка на спавање и буђења [5], а AAP исто време буђења радним данима и викендом [4].

• Ако мислиш да дете спава премало или превише: AASM каже да се обратиш лекару ради процене [1]. Ако тешко заспи, често се буди или је уморно дању: AAP саветује да о сну разговараш са педијатром, јер се већина проблема са спавањем лако решава, а педијатар може да затражи дневник сна [4].
• Ако дете често хрче, тешко дише ноћу, поспано је дању или тешко одржава пажњу: AAP каже да о томе одмах обавестиш педијатра [8].
• Хитно (AAP): ако детету у сну дисање стане дуже од 20 секунди или кожа постане бледа, плавичаста или сивкаста, одмах позови хитну помоћ. Хитну зови и ако уз такве проблеме са дисањем приметиш промену напетости мишића, температуру или друге знаке болести [8].

Цео водич „Мирне вечери“ има табелу препорука четири стручна тела, девет налаза са узрастом, план за 14 дана по данима и узрасту, реченице за сваку вечерњу ситуацију, поглавља „Кад не иде“ и „Када се обратити педијатру“ и шест листова за штампање.

Мирне вечери

У водичу су план за две недеље, дневник сна, картице рутине, пропусница и реченице за „још једну“. PDF, A4.

Погледај водич · 49 кредита