Три налаза која вреди знати
Педијатри кажу: почни рано
Америчка академија за педијатрију од 2014. тражи од педијатара да свим родитељима саветују читање наглас, од најранијег узраста па бар до поласка у школу, јер јача однос родитеља и детета и припрема дете за језик и рано описмењавање [1].
Једна сликовница дневно је много речи
Истраживачи с Државног универзитета Охајо проценили су да дете коме се чита једна сликовница дневно чује око 78.000 речи годишње само из књига. То је процена на основу 60 често читаних сликовница, а не мерење по кућама [2].
Начин читања прави разлику
У огледу из 1988. родитељи двогодишњака су неколико недеља читали другачије: постављали су отворена питања, проширивали дететове одговоре и хвалили га. Њихова деца су на тестовима говора била испред деце којој се читало на уобичајен начин [3].
Дијалошко читање: књига као разговор
Начин читања из тог огледа зове се дијалошко читање. Идеја је једноставна: дете није публика него саговорник, а књига је повод.
| Шта радиш | Како звучи |
|---|---|
| Питаш шта види | „Шта се овде дешава?“ |
| Прошириш одговор | Дете: „Пас.“ Ти: „Да, велики смеђи пас који трчи.“ |
| Питаш даље | „А куда трчи?“ |
| Похвалиш и вратиш се тексту | „Тако је, за лоптом. Да видимо да ли ју је стигао.“ |
Питања која почињу са „шта“, „где“, „ко“ и „зашто“ отварају више од оних на која се одговара са „да“ или показивањем прстом. Кад дете причу већ зна, замените улоге: нека је оно прича теби.
Како читати по узрасту
- До две године: именуј оно што је на слици и пусти дете да листа.
- Две и три године: кратке реченице, звукови и рефрен. Више на страници приче за 2 и 3 године.
- Четири и пет: заплет, бројање и питање „шта ће бити“. Више на страници приче за 4 и 5 година.
- Шест до осам: читање наизменично и дуже приче. Више на страници приче за 6 до 8 година.
Шта делује, а шта не
Делује
- Исто време сваки дан, макар десет минута.
- Књига коју бира дете, и кад је иста трећи пут.
- Глас који глуми: тихо, гласно, споро, брзо.
- Задржавање на слици која га је зауставила.
Не делује
- Читање као задатак: „прво књига, па цртаћ“.
- Испитивање после сваке странице.
- Исправљање сваке погрешно изговорене речи.
- Одустајање јер се „врти и не слуша“.
Колико често и колико дуго
Сваки дан, кратко. Процена о десетинама хиљада речи годишње рачуна управо на једну књигу дневно [2], а то је навика од десет минута, не пројекат.
Читање је најлакше везати за нешто што се ионако дешава сваки дан, на пример за одлазак у кревет. Како то уклопити, пише у водичу како успавати дете уз вечерњу рутину.
Вреди ли и књига на екрану
Радови које овде наводимо баве се папирним сликовницама, и то треба рећи. Наш став је да оно што чини разлику није папир, него разговор између одраслог и детета. Дигитална сликовница може да га подржи ако је читате заједно, а да одмогне ако дете остане само с екраном.
Зато у нашим књигама нема игрица, обавештења ни аутоматског пуштања следеће приче. Књига има насловну, странице и крај.
Извори
Наводимо радове на које се позивамо, да можеш да их прочиташ у оригиналу. Све остало у водичу су наши савети, уреднички, а не научни.
- American Academy of Pediatrics, Council on Early Childhood. Literacy Promotion: An Essential Component of Primary Care Pediatric Practice. Pediatrics, 2014; 134(2): 404–409.
- Logan J. A. R., Justice L. M., Yumuş M., Chaparro-Moreno L. J. When Children Are Not Read to at Home: The Million Word Gap. Journal of Developmental & Behavioral Pediatrics, 2019; 40(5): 383–386.
- Whitehurst G. J. и сарадници. Accelerating language development through picture book reading. Developmental Psychology, 1988; 24(4): 552–559.
Знаш некога коме би ово помогло? Пошаљи му.