Тео је цело јутро градио кулу од коцки. Слагао је црвену на плаву и плаву на жуту, све док кула није била висока као сто. На кутији од коцки спавала је мачка Цица, склупчана као кифла, и прела. „Не дирај“, рекао је Тео сестри и отишао у кухињу по сок.
Ена није ни намеравала да дира. Али тада се Цица пробудила, протегла и скочила са кутије. Појурила је кроз собу за нечим што само мачке виде, а Ена је потрчала за њом. „Еј, врати се!“ Мачка је шмугнула под кревет, а Ена се нагло окренула и лактом закачила кулу.
ТРАС! Коцке су се расуле по целој соби. Једна се откотрљала под кревет, право до Цице. Ена је стајала насред собе и није се мицала. Из кухиње су се чули кораци.
Тео је стао на вратима и отворио уста. Погледао је коцке, па Цицу која је вирила испод кревета с једном коцком под шапом. „Цицо!“ викнуо је. „Цица је срушила! Идеш у ходник, одмах!“ Кренуо је према кревету.
Ена је гризла усну. Било би тако лако ништа не рећи. Погледала је мачку, па брата, па под. Онда је рекла три речи, тихо, али јасно. „То сам ја.“
Тео је застао насред собе. Погледао је сестру, па коцке, па опет сестру. Дуго је ћутао. „Онда…“ рекао је најзад, „онда ми помажеш да саградим нову. Још већу!“
Градили су до ручка. Ена је додавала коцке, Тео их је слагао, а Цица је гледала са кревета. Нова кула била је виша од старе и виша од стола. На самом врху, уместо последње коцке, нешто је прело. Цица се попела горе, склупчала се и заспала, а кула је стајала. Нико је није дирао.
Знаш родитеља који детету чита пред спавање? Пошаљи му ову причу.
