Teo je celo jutro gradio kulu od kocki. Slagao je crvenu na plavu i plavu na žutu, sve dok kula nije bila visoka kao sto. Na kutiji od kocki spavala je mačka Cica, sklupčana kao kifla, i prela. „Ne diraj“, rekao je Teo sestri i otišao u kuhinju po sok.
Ena nije ni nameravala da dira. Ali tada se Cica probudila, protegla i skočila sa kutije. Pojurila je kroz sobu za nečim što samo mačke vide, a Ena je potrčala za njom. „Ej, vrati se!“ Mačka je šmugnula pod krevet, a Ena se naglo okrenula i laktom zakačila kulu.
TRAS! Kocke su se rasule po celoj sobi. Jedna se otkotrljala pod krevet, pravo do Cice. Ena je stajala nasred sobe i nije se micala. Iz kuhinje su se čuli koraci.
Teo je stao na vratima i otvorio usta. Pogledao je kocke, pa Cicu koja je virila ispod kreveta s jednom kockom pod šapom. „Cico!“ viknuo je. „Cica je srušila! Ideš u hodnik, odmah!“ Krenuo je prema krevetu.
Ena je grizla usnu. Bilo bi tako lako ništa ne reći. Pogledala je mačku, pa brata, pa pod. Onda je rekla tri reči, tiho, ali jasno. „To sam ja.“
Teo je zastao nasred sobe. Pogledao je sestru, pa kocke, pa opet sestru. Dugo je ćutao. „Onda…“ rekao je najzad, „onda mi pomažeš da sagradim novu. Još veću!“
Gradili su do ručka. Ena je dodavala kocke, Teo ih je slagao, a Cica je gledala sa kreveta. Nova kula bila je viša od stare i viša od stola. Na samom vrhu, umesto poslednje kocke, nešto je prelo. Cica se popela gore, sklupčala se i zaspala, a kula je stajala. Niko je nije dirao.
Znaš roditelja koji detetu čita pred spavanje? Pošalji mu ovu priču.
