Teo je cijelo jutro gradio toranj od kocaka. Slagao je crvenu na plavu i plavu na žutu, sve dok toranj nije bio visok kao sto. Na kutiji od kocaka spavala je mačka Cica, sklupčana kao kifla, i prela. „Ne diraj“, rekao je Teo sestri i otišao u kuhinju po sok.
Ena nije ni namjeravala dirati. Ali tada se Cica probudila, protegnula i skočila s kutije. Pojurila je kroz sobu za nečim što samo mačke vide, a Ena je potrčala za njom. „Hej, vrati se!“ Mačka je šmugnula pod krevet, a Ena se naglo okrenula i laktom zakačila toranj.
TRAS! Kocke su se rasule po cijeloj sobi. Jedna se otkotrljala pod krevet, pravo do Cice. Ena je stajala nasred sobe i nije se micala. Iz kuhinje su se čuli koraci.
Teo je stao na vratima i otvorio usta. Pogledao je kocke, pa Cicu koja je virila ispod kreveta s jednom kockom pod šapom. „Cica!“ viknuo je. „Cica je srušila! Ideš u hodnik, odmah!“ Krenuo je prema krevetu.
Ena je grizla usnu. Bilo bi tako lako ništa ne reći. Pogledala je mačku, pa brata, pa pod. Onda je rekla tri riječi, tiho, ali jasno. „To sam ja.“
Teo je zastao nasred sobe. Pogledao je sestru, pa kocke, pa opet sestru. Dugo je šutio. „Onda…“ rekao je napokon, „onda mi pomažeš graditi novi. Još veći!“
Gradili su do ručka. Ena je dodavala kocke, Teo ih je slagao, a Cica je gledala s kreveta. Novi toranj bio je viši od starog i viši od stola. Na samom vrhu, umjesto zadnje kocke, nešto je prelo. Cica se popela gore, sklupčala se i zaspala, a toranj je stajao. Niko ga nije dirao.
Znaš roditelja koji čita djetetu prije spavanja? Pošalji mu ovu priču.
