Ламија је била мала, али је имала један важан посао. Свако вече пре спавања гасила је светла у кући. Тата ју је носио на рукама, а она је притискала прекидач. КЛИК!
Прво је угасила лампу у кухињи. „Лаку ноћ, лампо“, рекла је. КЛИК! Кухиња је заспала. Онда је угасила лампу у ходнику. „Лаку ноћ, лампо.“ КЛИК! И ходник је заспао.
У соби је горела мала лампа поред кревета. Ламија је погледала њу, па прозор. Кроз прозор је гледало још једно светло, велико, округло и жуто. Био је то Месец. Ламија је куцнула прстом у стакло. КУЦ, КУЦ! „И ти иди да спаваш“, рекла му је.
Потражила је прекидач на прозору. Прекидача није било. Онда је дубоко удахнула и дунула у стакло, као у свећицу на торти. ПУФ! Месец се није угасио. Стакло се само мало замаглило, а Ламија се насмејала.
„Месец нема прекидач“, шапнуо је тата. Ламија је ставила прст на браду. „Хммм…“ рекла је и размислила. „Онда нека он чува, а ја идем да спавам.“
Легла је у кревет и погледала малу лампу. „Лаку ноћ, лампо“, шапнула је и притиснула последњи прекидач. КЛИК! Мала лампа је заспала. У соби је остало само једно светло, тихо и округло. Месец је гледао кроз прозор и чувао Ламију целу ноћ, без икаквог прекидача.
Знаш родитеља који детету чита пред спавање? Пошаљи му ову причу.
