Мрва је била мало штене и први пут је остала у дворишту кад је пао мрак. Пред спавање пила је воду из локве код капије. У води је било нешто округло и сјајно. Мрва се тргла и одскочила два корака уназад.
Онда је подигла главу. Горе, изнад крова, висио је Месец, округао и жут као лопта. „АВ!“ рекла је Мрва. „Сиђи да се играмо!“ Месец је само мирно гледао.
Мрва је скакала уз ограду. Донела је своју лопту и ставила је насред дворишта, да Месец види шта га чека. Лајала је три пута, тихо, па гласно, па најгласније. Месец је и даље стајао горе и није силазио. Није чак ни махнуо.
Уморна, спустила је уши и отишла до локве да попије још мало воде. И тамо, у води, био је он. Месец је пливао у локви, округао и сјајан, баш испред њеног носа. Није сишао преко крова. Сишао је тихо, кроз воду.
Мрва више није лајала. Легла је поред локве, спустила браду на шапе и гледала га, нос уз нос. Месец је лагано дрхтао у води, као да се и он смеје.
На небу се Месец полако пењао, све више. Локва се смирила. Лопта је остала насред дворишта. Мрва је дисала споро, па још спорије, и у сну је лагано мрднула репом. Месец је остао будан целу ноћ и чувао их обоје, мало штене и онај мали Месец у локви.
Знаш родитеља који детету чита пред спавање? Пошаљи му ову причу.
