У ходнику је висило велико огледало, а поред њега је био прекидач за светло. Дино се играо прекидачем. КЛИК. „Светло угашено.“ КЛИК. „Светло упаљено.“ Онда му је досадило и отишао је у кухињу.
Уна је стала пред огледало. У огледалу је стајала једна девојчица са истим плетеницама и истом плавом мајицом. „А шта је ово?“ питала је Уна и показала прстом. Девојчица је показала прстом на њу. Мицала је уснама, али није рекла баш ништа.
Уна је одлучила да је ухвати у грешци. Исплазила је језик, а девојчица је исплазила језик. Скочила је, ХОП, а девојчица је скочила, ХОП. Онда је направила најсмешније лице на свету, с прстима у ушима. Девојчица је направила потпуно исто лице.
Уна се сакрила испод сточића, избројала до три и провирила. Девојчица је исто тако провирила испод сточића у огледалу. Уна је прснула у смех. Девојчица се смејала с њом, али се уопште није чула.
Тад је Уна погледала прекидач и сетила се Дина. Пружила је руку и притиснула. КЛИК. „Светло угашено“, рекла је. У ходнику је пао мрак, само је испод кухињских врата светлела топла трака. Огледало је било тамно и у њему није било никога. „Ухватила сам те!“ викнула је Уна. „Ја сам још ту, а тебе нема!“
Брзо је опет притиснула. КЛИК. „Светло упаљено.“ Девојчица се вратила, као да никуд није ни ишла. Уна је још три пута угасила и упалила светло, а девојчица је сваки пут отишла и сваки пут се вратила.
Кад је мама рекла да је време за спавање, Уна је пришла огледалу и махнула. Девојчица је махнула њој. „Лаку ноћ“, шапнула је Уна, а девојчица је мицала уснама као да каже исто. КЛИК. Девојчица је отишла на спавање. „Ово је најбоља игра“, рекла је Уна и отишла у кревет. Сутра ће опет упалити девојчицу.
Знаш родитеља који детету чита пред спавање? Пошаљи му ову причу.
