U hodniku je visilo veliko ogledalo, a pored njega je bio prekidač za svetlo. Dino se igrao prekidačem. KLIK. „Svetlo ugašeno.“ KLIK. „Svetlo upaljeno.“ Onda mu je dosadilo i otišao je u kuhinju.
Una je stala pred ogledalo. U ogledalu je stajala jedna devojčica sa istim pletenicama i istom plavom majicom. „A šta je ovo?“ pitala je Una i pokazala prstom. Devojčica je pokazala prstom na nju. Micala je usnama, ali nije rekla baš ništa.
Una je odlučila da je uhvati u grešci. Isplazila je jezik, a devojčica je isplazila jezik. Skočila je, HOP, a devojčica je skočila, HOP. Onda je napravila najsmešnije lice na svetu, s prstima u ušima. Devojčica je napravila potpuno isto lice.
Una se sakrila ispod stočića, izbrojala do tri i provirila. Devojčica je isto tako provirila ispod stočića u ogledalu. Una je prsnula u smeh. Devojčica se smejala s njom, ali se uopšte nije čula.
Tad je Una pogledala prekidač i setila se Dina. Pružila je ruku i pritisnula. KLIK. „Svetlo ugašeno“, rekla je. U hodniku je pao mrak, samo je ispod kuhinjskih vrata svetlela topla traka. Ogledalo je bilo tamno i u njemu nije bilo nikoga. „Uhvatila sam te!“ viknula je Una. „Ja sam još tu, a tebe nema!“
Brzo je opet pritisnula. KLIK. „Svetlo upaljeno.“ Devojčica se vratila, kao da nikud nije ni išla. Una je još tri puta ugasila i upalila svetlo, a devojčica je svaki put otišla i svaki put se vratila.
Kad je mama rekla da je vreme za spavanje, Una je prišla ogledalu i mahnula. Devojčica je mahnula njoj. „Laku noć“, šapnula je Una, a devojčica je micala usnama kao da kaže isto. KLIK. Devojčica je otišla na spavanje. „Ovo je najbolja igra“, rekla je Una i otišla u krevet. Sutra će opet upaliti devojčicu.
Znaš roditelja koji detetu čita pred spavanje? Pošalji mu ovu priču.
