Tog jutra na vrata je stigao paket. Bio je velik, s crvenom trakom. Mačka Mrnja je odmah znala šta je u njemu najbolje. To nije bio poklon, nego kutija! Dok su iz kutije vadili poklon, Mrnja se igrala trakom. Hvatala ju je šapom i vukla, a traka je ostala vezana za ugao kutije.
Mrnja je na trenutak otrčala u kuhinju. Kad se vratila, kutija je stajala na podu i bila je skoro prazna. Unutra je ležao pas Žuća, sklupčan kao kifla, i hrkao. HR… PU. HR… PU. Mrnja je spljoštila uši. „To je moja kutija“, rekla je.
Prvo je mjauknula. „Mjau!“ Žuća je samo mrdnuo uhom. Mjauknula je glasnije. „MJAU!“ Žuća je zahrkao još jače. Onda je pokušala da se ugura pored njega. Gurnula je glavu, gurnula je rep, ali u kutiji nije bilo mesta ni za jedan brk.
Zatim je pokušala da gura kutiju. Uprla je obe šape i nos, ali kutija je bila naslonjena na zid i nije se pomerila ni za dlaku. Mrnja je sela i mahala repom. Gledala je kutiju. Gledala je Žuću. A onda je ugledala crvenu traku.
Uhvatila je traku zubima i povukla. Kutija se odmakla od zida, ŠKRIP. Povukla je jače i kutija je klizila preko sobe. Žuća je otvorio jedno oko, pa drugo. „AV! Kutija hoda!“ zalajao je i iskočio napolje. Otrčao je iza kauča i virio odatle.
Mrnja je pustila traku, uskočila u kutiju i sklupčala se. Kutija je bila topla od Žuće i mirisala je na njega. Zatvorila je oči i počela da prede.
Malo kasnije Žuća se vratio i onjušio kutiju. Kutija više nije hodala. Polako je ušao i sabio se pored Mrnje. Bilo je tesno. Bilo je jako tesno. Ali bilo je toplo, pa su oboje ostali. Uskoro se iz kutije čulo HR… PU, a uz to i tiho predenje.
Znaš roditelja koji detetu čita pred spavanje? Pošalji mu ovu priču.
