Cijela priča
Isti tekst kao u knjizi, stranicu po stranicu.
Mia je rekla „laku noć“ i svjetlo se ugasilo. KLIK. Pod jastukom je čekala tajna. Bila je to mala džepna svjetiljka, za svaki slučaj.
Jastuk se pomaknuo. Sam od sebe! Ispod su virila dva krupna oka. „Je li već mrak?“ šapnuo je mali glas. „Ne gledam. Reci mi kad prođe.“
Zmaj! Mali i ljubičast, s lampicom na nosu, sjedio je na jastuku. „Bojim se mraka“, rekao je. „Najviše zvukova. Sve zvuči kao nešto drugo. I ništa ne svijetli.“
„Ja znam sve zvukove ove sobe“, rekla je Mia. „Pokazat ću ti.“ I izvukla je tajnu. „Ne treba“, rekao je zmaj. „Ja ću samo… ovdje.“ Virio je samo rep.
KLIK… KLIK. Nešto je škljocnulo ispod prozora. „Robot!“ Rep se zatresao. Mia je upalila svjetiljku i posvijetlila… zmaju u oči. „Joj! Ništa ne vidim!“
„Ovako“, rekla je Mia. „Slušaj. Pogodi. Posvijetli.“ Snop se zaustavio na radijatoru. Mia ga je dotaknula. Topao! „To je samo radijator. Grije.“ Zmaj se leđima naslonio na njega.
Onda je nešto zakucalo. TIK, TAK. TIK, TAK. „Netko hoda na prstima!“ Rep se zavukao pod jastuk. Mia je posvijetlila na strop, pa u kut, ali ničega nije bilo. Odakle je to dolazilo?
Mia je zatvorila oči i slušala. Onda je posvijetlila na zid i snop se zaustavio na satu! Kazaljke su hodale u krug. „To je samo sat.“ „Nitko ne dolazi?“ „Nitko. Samo sat kuca.“
Onda se začuo dubok zvuk. KRRRR. „Medvjed!“ Snop je poletio po sobi i zaustavio se na vratima. Ondje je stajao div, velik i crn, s jednim rukavom! Rep se tresao kao list.
„To je samo kaput. Kaput ne brunda.“ KRRR! Opet je zabrundalo, ovaj put ispod deke! Mia je posvijetlila sebi u trbuh. „Ovo je samo moj trbuh. Probavlja večeru.“ Ispod jastuka začuo se hihot.
Onda je zabrundalo i ispod jastuka. KRR. „I moj!“ rekao je zmaj. KRRR. KRR. Dva su trbuha razgovarala. Mia i zmaj smijali su se u jastuk da ne probude kuću.
Izvana se tiho začulo HU-HU. Zmaj se nije sakrio, samo se primaknuo. „A to?“ Snop je prošao kroz prozor, a na grani je žmirkala sova. „To je samo sova. Budna je umjesto nas.“
„Ona čuva?“ „Ona čuva.“ Sova je namignula. Zmaj je legao pokraj jastuka. Ne ispod, nego pokraj njega. Mia ga je pokrila dekom. Rep je virio, ali nije drhtao.
Gledali su u strop. „Vidiš koliko toga svijetli?“ šapnula je Mia. „Zvjezdice. Mjesec. Sovine oči.“ Zmaj je uzdahnuo. „Ali sve je to daleko. A ovdje, kod nas?“
Mia je ugasila svjetiljku. KLIK. „Čekaj!“ šapnuo je zmaj. „Ništa ne svijetli!“ „Svijetli. Pogledaj jastuk.“ Na jastuku je bio mali topli krug svjetla. Zmajev. „Ti.“
Soba je govorila, tiho. Radijator je rekao klik. „Radijator“, šapnuo je zmaj. Sat je rekao tik, tak. „Sat.“ Sova je rekla hu. „Sova.“ Svaki je put šapnuo tiše i svaki put sporije.
Onda se začuo novi zvuk. HRRR… FIJU. HRRR… FIJU. „A ovo?“ šapnula je Mia. Nitko nije odgovorio.
„To je samo zmaj“, šapnula je Mia. „Koji spava.“ Lampica je tiho svijetlila, kao mrvica mjeseca. Rep je virio ispod deke. Mia je zatvorila oči. I soba je zaspala.