U džungli

Una je izašla iz šatora sa šeširom na glavi i ruksakom na leđima. Džungla je počinjala odmah iza prvog stabla, zelena i glasna. Onda se ispod jednog velikog lista začulo nešto tiho. „Pip.“

Una je podigla list. Ispod njega ležalo je veliko pjegavo jaje, toplo kao tek pečena pita. „Pip“, reklo je jaje. „Čije si ti?“ upitala je Una. Jaje je samo opet reklo „pip“.

S grane je skočio mali smeđi majmun dugog repa. „Jaje! Čije? Ne znam! Ali znam tko zna!“ Zvao se Kiki i sve je znao napola. Skočio je ravno na ruksak. „Idemo!“

Jaje je opet reklo „pip“. „Pip znači uskoro“, rekao je Kiki. „Uskoro će puknuti!“ Una je privila jaje uz sebe. „Onda mu moramo pronaći mamu prije nego što pukne. Pitat ćemo svakoga.“

Staza je vodila nizbrdo. Jaje se izmigoljilo iz ruku i otkotrljalo niz stazu, sve brže, dolje prema rijeci. Una je potrčala i uhvatila ga tik ispred velikog kamena. „Uf! Drži se, jaje.“

Na grani je sjedio tukan velikog kljuna. „Je li ovo tvoje jaje?“ upitala je Una. „Nije moje!“ rekao je tukan. „Moja su manja od oraha.“ „Znao sam“, rekao je Kiki.

Pokraj lokve sjedila je zelena žaba, okrugla kao loptica. „Je li ovo tvoje jaje?“ „Nije moje! Moja su u vodi, mekana kao žele.“ PLJUS! Skočila je u lokvu i poprskala Kikija od glave do repa.

Majmuni su visjeli naglavačke. „Je li ovo vaše jaje?“ „Nije naše! Mi ne nosimo jaja.“ Jedan je ipak sjeo na jaje, tek da proba. Una je izvukla jaje u posljednji trenutak. „Samo sam ga grijao!“ rekao je majmun.

Čim je Una spustila jaje u travu, ono se opet otkotrljalo kroz paprat, prema rijeci! „Jaja su dosadna!“ vikao je Kiki. „Stalno bježe!“ Una ga je uhvatila ispod jedne lijane.

U velikom grmu nešto je zašuštalo. ŠUŠ, ŠUŠ. Zvučalo je kao nešto veliko. Kiki se sakrio iza ruksaka. Una je privila jaje uz sebe. „Ne boj se, tu sam.“ Iz grma je provirila… surla!

Bio je to slon, velik i nasmijan. „Je li ovo tvoje jaje?“ Slon se tako smijao da se drveće treslo. „Slonovi ne nose jaja!“ Onda je puhnuo surlom. PUF! Šešir je odletio uvis, a Kiki ga je uhvatio repom.

„PIP!“ reklo je jaje, sasvim glasno. Na ljusci se pojavila pukotina. Sunce se spuštalo iza drveća. „Izlazi“, šapnuo je Kiki. „A mame nema.“ Una je pogledala jaje, pa stazu, pa rijeku.

Una je sjela na kamen s jajetom u krilu. Jaje se opet okrenulo prema rijeci. Treći put! „Stalno ide na istu stranu. Ono zna gdje mu je mama!“ „To sam i ja htio reći“, rekao je Kiki.

Una je nježno spustila jaje na stazu. „Hajde. Vodi nas.“ Jaje se zaljuljalo i otkotrljalo nizbrdo. Trčali su za njim kroz paprat i ispod lijana, a Kiki je cičao od sreće. „Brže! Brže!“

Staza je izbila na rijeku. U pijesku je bilo prazno gnijezdo od grančica. Jaje se otkotrljalo u njega i smirilo se. Una je čučnula pokraj gnijezda, a Kiki je sjeo na ruksak. Čekali su.

KRC! Jaje je puklo po sredini. Provirila je mala žuta glava s velikim očima. Mali krokodil! Najprije je pogledao Kikija. „Mama?“ „Ja?! Ja sam majmun!“ Onda se mali okrenuo. Una je zadržala dah.

„Nisam ni ja…“ počela je Una. Tada se voda namreškala. Iz rijeke je izronila velika zelena glava s osmijehom i trepavicama. Mama krokodil! „Tu si!“ rekla je nježno. „Tražila sam te po cijeloj rijeci!“

Mali krokodil popeo se mami na leđa i tiho rekao „pip“. Mama krokodil se nasmiješila. „Hvala vam što ste ga čuvali. A vi? Je li vam šator daleko?“ „Daleko“, rekao je Kiki. „I nizbrdo i uzbrdo.“

Rijeka je bila široka i mirna. Una i Kiki vozili su se na velikim zelenim leđima, a mali krokodil sjedio je između njih. Sumrak je bio pun krijesnica. Jedna je namignula.

U šatoru je Una ležala u vreći za spavanje, a Kiki je spavao u šeširu. Vani je džungla bila glasna kao i jutros. Onda se iz šešira začulo tiho „pip“. Nije to bilo jaje. Samo je Kiki hrkao.