Cela priča
Isti tekst kao u knjizi, stranicu po stranicu.
Una je izašla iz šatora sa šeširom na glavi i rancem na leđima. Džungla je počinjala odmah iza prvog drveta, zelena i glasna. Onda se ispod jednog velikog lista začulo nešto tiho. „Pip.“
Una je podigla list. Ispod njega je ležalo veliko pegavo jaje, toplo kao sveža pita. „Pip“, reklo je jaje. „Čije si ti?“ pitala je Una. Jaje je samo opet reklo „pip“.
S grane je skočio mali smeđi majmun s dugim repom. „Jaje! Čije? Ne znam! Ali znam ko zna!“ Zvao se Kiki i sve je znao napola. Skočio je pravo na ranac. „Idemo!“
Jaje je opet reklo „pip“. „Pip znači uskoro“, rekao je Kiki. „Uskoro će da pukne!“ Una je privila jaje uz sebe. „Onda moramo da mu nađemo mamu pre nego što pukne. Pitaćemo svakoga.“
Staza je vodila nizbrdo. Jaje se izmigoljilo iz ruku i otkotrljalo niz stazu, sve brže, ka reci. Una je potrčala i uhvatila ga tik ispred velikog kamena. „Uf! Drži se, jaje.“
Na grani je sedeo tukan s velikim kljunom. „Da li je ovo tvoje jaje?“ pitala je Una. „Nije moje!“ rekao je tukan. „Moja su manja od oraha.“ „Znao sam“, rekao je Kiki.
Kraj bare je sedela zelena žaba, okrugla kao loptica. „Da li je ovo tvoje jaje?“ „Nije moje! Moja su u vodi, meka kao žele.“ PLJUS! Skočila je u baru i poprskala Kikija od glave do repa.
Majmuni su visili naglavačke. „Da li je ovo vaše jaje?“ „Nije naše! Mi ne nosimo jaja.“ Jedan je ipak seo na jaje da proba. Una je izvukla jaje u poslednji čas. „Samo sam ga grejao!“ rekao je majmun.
Čim je Una spustila jaje u travu, ono se opet otkotrljalo kroz paprat, prema reci! „Jaja su dosadna!“ vikao je Kiki. „Stalno beže!“ Una ga je uhvatila ispod jedne lijane.
U velikom žbunu je nešto zašuštalo. ŠUŠ, ŠUŠ. Kao da se unutra krilo nešto veliko. Kiki se sakrio iza ranca. Una je privila jaje uz sebe. „Ne boj se, tu sam.“ Iz žbuna je izvirila… surla!
Bio je to slon, velik i nasmejan. „Da li je ovo tvoje jaje?“ Slon se smejao da se drveće treslo. „Slonovi ne nose jaja!“ Onda je dunuo surlom. PUF! Šešir je odleteo uvis, a Kiki ga je uhvatio repom.
„PIP!“ reklo je jaje, sasvim glasno. Na ljusci se pojavila pukotina. Sunce se spuštalo iza drveća. „Izlazi“, šapnuo je Kiki. „A mame nema.“ Una je pogledala jaje, pa stazu, pa reku.
Una je sela na kamen s jajetom u krilu. Jaje se opet okrenulo prema reci. Treći put! „Stalno ide na istu stranu. Ono zna gde mu je mama!“ „To sam i ja hteo da kažem“, rekao je Kiki.
Una je nežno spustila jaje na stazu. „Hajde. Vodi nas.“ Jaje se zaljuljalo i otkotrljalo nizbrdo. Trčali su za njim kroz paprat i ispod lijana, a Kiki je cičao od sreće. „Brže! Brže!“
Staza je izašla na reku. U pesku je bilo prazno gnezdo od grančica. Jaje se otkotrljalo u njega i umirilo se. Una je čučnula pored gnezda, a Kiki je seo na ranac. Čekali su.
KRC! Jaje je puklo po sredini. Izvirila je mala žuta glava s velikim očima. Mali krokodil! Prvo je pogledao Kikija. „Mama?“ „Ja?! Ja sam majmun!“ Onda se mali okrenuo. Una je zadržala dah.
„Nisam ni ja…“ počela je Una. Tada se voda zatalasala. Iz reke je izronila velika zelena glava s osmehom i trepavicama. Mama krokodil! „Tu si!“ rekla je nežno. „Tražila sam te duž cele reke!“
Mali krokodil se popeo mami na leđa i tiho rekao „pip“. Mama krokodil se nasmešila. „Hvala što ste ga čuvali. A vi? Da li vam je daleko šator?“ „Daleko“, rekao je Kiki. „I nizbrdo i uzbrdo.“
Reka je bila široka i mirna. Una i Kiki su se vozili na velikim zelenim leđima, a mali krokodil je sedeo između njih. Sumrak je bio pun svitaca. Jedan je namignuo.
U šatoru je Una ležala u vreći za spavanje, a Kiki je spavao u šeširu. Napolju je džungla bila glasna kao i jutros. Onda se iz šešira čulo tiho „pip“. To nije bilo jaje. Samo je Kiki hrkao.