U džungli

Una je izašla iz šatora sa šeširom na glavi i rancem na leđima. Džungla je počinjala odmah iza prvog drveta, zelena i glasna. Onda se ispod jednog velikog lista začulo nešto tiho. „Pip.“

Una je podigla list. Ispod njega je ležalo veliko pjegavo jaje, toplo kao svježa pita. „Pip“, reklo je jaje. „Čije si ti?“ pitala je Una. Jaje je samo opet reklo „pip“.

S grane je skočio mali smeđi majmun s dugim repom. „Jaje! Čije? Ne znam! Ali znam ko zna!“ Zvao se Kiki i sve je znao napola. Skočio je ravno na ranac. „Idemo!“

Jaje je opet reklo „pip“. „Pip znači uskoro“, rekao je Kiki. „Uskoro će puknuti!“ Una je privila jaje uz sebe. „Onda mu moramo naći mamu prije nego pukne. Pitat ćemo svakoga.“

Staza je vodila nizbrdo. Jaje se izmigoljilo iz ruku i otkotrljalo niz stazu, sve brže, prema rijeci dolje. Una je potrčala i uhvatila ga tik ispred velikog kamena. „Uf! Drži se, jaje.“

Na grani je sjedio tukan s velikim kljunom. „Je li ovo tvoje jaje?“ pitala je Una. „Nije moje!“ rekao je tukan. „Moja su manja od oraha.“ „Znao sam“, rekao je Kiki.

Kraj lokve je sjedila zelena žaba, okrugla kao loptica. „Je li ovo tvoje jaje?“ „Nije moje! Moja su u vodi, meka kao žele.“ PLJUS! Skočila je u lokvu i poprskala Kikija od glave do repa.

Majmuni su visili naglavačke. „Je li ovo vaše jaje?“ „Nije naše! Mi ne nosimo jaja.“ Jedan je ipak sjeo na jaje da proba. Una je izvukla jaje u zadnji čas. „Samo sam ga grijao!“ rekao je majmun.

Čim je Una spustila jaje u travu, ono se opet otkotrljalo kroz paprat, prema rijeci! „Jaja su dosadna!“ vikao je Kiki. „Stalno bježe!“ Una ga je uhvatila ispod jedne lijane.

U velikom žbunu je nešto zašuštalo. ŠUŠ, ŠUŠ. Zvučalo je kao nešto veliko. Kiki se sakrio iza ranca. Una je privila jaje uz sebe. „Ne boj se, tu sam.“ Iz žbuna je izvirila… surla!

Bio je to slon, velik i nasmijan. „Je li ovo tvoje jaje?“ Slon se smijao da se drveće treslo. „Slonovi ne nose jaja!“ Onda je puhnuo surlom. PUF! Šešir je odletio uvis, a Kiki ga je uhvatio repom.

„PIP!“ reklo je jaje, sasvim glasno. Na ljusci se pojavila pukotina. Sunce se spuštalo iza drveća. „Izlazi“, šapnuo je Kiki. „A mame nema.“ Una je pogledala jaje, pa stazu, pa rijeku.

Una je sjela na kamen s jajetom u krilu. Jaje se opet okrenulo prema rijeci. Treći put! „Stalno ide na istu stranu. Ono zna gdje mu je mama!“ „To sam i ja htio reći“, rekao je Kiki.

Una je nježno spustila jaje na stazu. „Hajde. Vodi nas.“ Jaje se zaljuljalo i otkotrljalo nizbrdo. Trčali su za njim kroz paprat i ispod lijana, a Kiki je cičao od sreće. „Brže! Brže!“

Staza je izašla na rijeku. U pijesku je bilo prazno gnijezdo od grančica. Jaje se otkotrljalo u njega i umirilo se. Una je čučnula pored gnijezda, a Kiki je sjeo na ranac. Čekali su.

KRC! Jaje je puklo po sredini. Izvirila je mala žuta glava s velikim očima. Mali krokodil! Prvo je pogledao Kikija. „Mama?“ „Ja?! Ja sam majmun!“ Onda se mali okrenuo. Una je zadržala dah.

„Nisam ni ja…“ počela je Una. Tada se voda zatalasala. Iz rijeke je izronila velika zelena glava s osmijehom i trepavicama. Mama krokodil! „Tu si!“ rekla je nježno. „Tražila sam te po cijeloj rijeci!“

Mali krokodil se popeo mami na leđa i tiho rekao „pip“. Mama krokodil se nasmiješila. „Hvala što ste ga čuvali. A vi? Je li vam daleko šator?“ „Daleko“, rekao je Kiki. „I nizbrdo i uzbrdo.“

Rijeka je bila široka i mirna. Una i Kiki su se vozili na velikim zelenim leđima, a mali krokodil je sjedio između njih. Sumrak je bio pun svitaca. Jedan je namignuo.

U šatoru je Una ležala u vreći za spavanje, a Kiki je spavao u šeširu. Vani je džungla bila glasna kao i jutros. Onda se iz šešira čulo tiho „pip“. Nije bilo jaje. Samo je Kiki hrkao.