Прича за читање и слушање

Један, два, три… ПУФ!

Насловна

Глас чита, речи се прате, а странице се окрећу саме.

У трави расте велики бели маслачак и треба га одувати. Прво дување је претихо, а друго врати паперје право у нос. Један, два, три… Дуни и ти!

Желиш да твоје дете буде јунак ове приче?

Пошаљи једну фотографију и нацртамо лик твог детета. Иста прича тада носи његово име, а на свакој слици је оно.

Лик и преглед се не плаћају. Књигу читаш на екрану, уз PDF и „Читај ми“; штампана стиже ускоро.

Исти текст као у књизи, страницу по страницу.

У трави је растао маслачак, округао и бео као мала лопта од паперја. Уна је чучнула. „Одуваћу га!“

Уна је погледала изблиза. Свака бела длачица била је мали падобранчић. Било их је стотину!

Један, два, три… Уна је дунула тихо, фу, као кад се хлади супа. Одлетео је само један падобранчић. Остали су се држали.

Један, два, три… Сад је дунула јако. ФУ! Баш тада је дунуо и ветар. Паперје јој је полетело право у нос.

АПЋИХА! Уна је села у траву и обрисала нос. Пуж ју је гледао. „Треба ми велики дах.“

Уна је удахнула дубоко, дубоко. Стомак јој је био као балон, а образи као две лопте. Један, два, три…

ПУУУФ! Сви падобранчићи су полетели одједном. Стотину малих падобрана заиграло је у ваздуху.

Летели су преко ограде, преко крова, све до облака. Један је слетео пужу на кућицу.

Маслачак је остао го, без иједне длачице. Уна се насмејала. А у трави, поред ње, белео се још један!

Увече је Уна гледала кроз прозор. Високо изнад куће летео је још један падобранчић. „Лаку ноћ, падобранчићу.“

Прича остаје иста, а јунак постаје дете које слуша. Све почиње једном фотографијом.